Poslednje pismo Draze Mihailovica - 2.februar 1946.

Pismo je objavljeno jula 1946. godine u Njujorku, od strane Komiteta za posteno sudjenje Drazi Mihailovicu. Samo nekoliko dana posle toga, Mihailovic je likvidiran u Beogradu

Ni pod kojim uslovima necu napustiti svoju Otadzbinu i svoj narod. Svoju zemlju ne mozete poneti na djonovima cipela, kako je rekao Danton kada su mu predlagali da napusti Franiusku. Jedino sto danas mogu da ucinim je - da ponovim ove reci. Jer ja nisam Josip Broz Tito koji nema niceg zajednickog ni sa ovom zemljom niti sa ovim narodom, pa da mogu da pobegnem...
Tamo kod vas u Svajcarskoj imate dovoljno mojih oficira i vojnika koji su napustili zemlju i, sa mojom dozvolom. Vi takodje imate i veliki broj nekadasnjih ratnih zarobljenika i deportiraca, koji danas predstavljaju zive svedoke nepravde koja se sprovodi nad nasom nacijom. Medjutim, sjedinjeni duhom, ne propustite nijednu priliku, a da pasu patnju ne pokazete onima oko vas, tako da citav civilizovan svet sazna pravednost nase borbe. Ponavljam, moje mesto je ovde, u mojoj zemlji, sa mojim narodom, da bih tako umanjio njihovu patnju, i da bih ih ohrabrio u njihovom verovanju u spasenje, koje ce ipak doci.
Uvek sam govorio da ce saveznici jednoga dana shvatiti kakvu su gresku napravili, dajuci Jugoslaviju u ruke Tita i njegovih teroristickih komunista.
...Komunisti su skoncentrisali sve svoje napore da mene uhvate. Mobilisali su sve svoje servilne poslusnike: Bugare, Albance, Italijane i druge komuniste - koji su svi sjedinjeni u svojoj resenosti da mene likvidiraju. U ovom poduhvatu sovjetski specijalisti su takodje brojni.
Vi znate moju strategijsku nameru, da se odrzim po svaku cenu za veliki zadatak koji je pred nama. Mozda cu pasti za nas sveti cilj. Vi znate da ce time pasti i pravedna borba nase nacije. Jer ja jedino cinim sto je volja naroda - zbog toga sam i poceo borbu protiv okupatorskih snaga, a docnije i protiv komunista... Ne sumnjam ni za trenutak, Zora slobode sa Ravne Gore zablistace nad nasom pacenickom Otadzbinom.