BESEDA U SLAVU SVETOGA SIMEONA

Rastko Nemanjic (Sveti Sava)

BESEDA U SLAVU SVETOGA SIMEONA

Gledajte pred vama sta biva, od Gospoda bi ovo, i divno je u ocima nasim. Dakle, i mi cemo prorocki reci: "Ovo je dan, koji ucini Gospod, poradujmo se i poveselimo na nj." Jer evo otac nas koji je bio s nama pre malo vremena, i koji je Gospodu duhom otisao, nama je opet duhovno danas dosao, i od nas ne odstupa molitvama. Jer ga vidimo, kao sto nas je veselio predje u zivotu u onom sto je telesno, kako nas sada jos izvrsnije tesi u onom sto je duhovno. Juce on, sabirajuci trpezu stranih i ubogih, iznosase i primajuci tesase, a danas je sam u Avramovim selima priman, i zato sto mu je ugodno tvorio raduje se s njim. Juce nam on smernoscu glavu preklanjase, a danas mi klanjajuci se sveti grob njegov celivamo. Juce/46 nam casu ljubavlju crpljase, danas mirom svetih svojih mociju pomazujuci osvecuje i cudesima zadivljava. Koliko je blag Bo Izrailjev pravima srcem, koji podize smerne na visinu i daje milost onima koji ga se boje sada i u dane veka vekovima! Dakle, zar da se ne zadivimo ovome, pa da apostolski ne recemo: "Nezaboravan je Bog da zaboravi trud i nagradu dela ljudi svojih, koji ucinise u ime njegovo, posluzivsi svetima i svima ubogim." Jer evo molitve i milosti i sva ostala dobra dela oca nasega uzidjose u secanje pred Boga, i za dobra dobra je od njega primio, kao sto vidite danas, kako ga pred svima vama Bog proslavi i zadivi cudesima divnim ne samo da toci miro iz groba od svetih mociju, ili da neduzne isceljava i duhove odgoni, nego ucini da i na steni ispisana slika svetoga i casnoga lika njegova provre mirom iz tvrdoga kamena i suhog vara, na slavu njegovu.

I, kao sto je predje u Svetoj Gori, u tudjim stranama, tako je i sad ucinio medju vama cedima, u zemlji ljudi svojih, kome ce kod ove male slave dati da udje u vecu, kad bude u ponovnom ozivljenju, uveravajuci nas tim Bogom, da i mi, videvsi od Boga pocasti oca nasega, budemo podrzavaoci dobrim delima njegovim, kojima ugodi Bogu, i Bog ga proslavi. Stavise Bog, hoteci nas prisvojiti svojoj ljubavi, preko svetih svojih cini cudotvorstva medju nama, da razumemo kako Bog zna svaku ljubav prema njemu, i ako ko sta dobro uradi njega radi, od njegovih ociju koje sve vide nece se sakriti, i dobrima je dobar darodavalac. Sveti, sa zemlje uzeti, ne trebaju zemaljske prolazne slave, niti traze pocasti od ljudi, ne buduci s ljudima. Jer slavu i pocast, koje oko ne vidi niti uho cu, od Boga koji ih je proslavio, kao oni koji su ga zavoleli, primaju na nebu, i zemaljsko ne zele, kako prorok od njih Bogu govoriti: "Prema onom sto mi je na nebu od tebe, sta ja hocu na zemlji?" Sva ova cudesa cine sveti radi nasega spasenja, da, videvsi ih, Boga proslavimo govoreci: "Divan je Bog u svetinji svojoj i sveti njegovi, u kojima Bog udivi svu volju svoju, slavimo ih, da im dostojno i po mogucstvu podrzavamo u svem, dobrim delima k Bogu."

Zato i ja, uzbudjen, sve vas po krvi mi u Gospodu srodnike molim, podrzavajte delima oca nasega, koja videste, imajte veru pravu, pravdu i sud, smernost i krotost, ljubav prema bliznjim, darezljivost prema ubogim, milost prema jednokalnim/47 nam stvorenjima i jednorodnim krstenjima, koja su vam pod vlascu, velim, znajuci da je i vas i njihov Gospod na nebesima, i da nema razlikovanja lica u Boga. Pred nj ce stati car s vojnikom, gospodar s robom, sin sa ocem i otac sa sinom, kad se predstave prestolu. I Bog na sudu sedi, reka ognjena tece, sumno trazeci da primi gresnike, i knjige nasih dela, gde se prstom bozjim upisasmo, otvaraju se, jer u knjigama tvojim, rece, sve ce se napisati. I tada ce kao gorki klevetnici stati pred nama gresi nasi, izoblicavajuci nas, i strasno ce se na toj strasnoj pri/48 svako ispitivati, gde nije lako ukriviti lazju istinu, ili podmititi sudiju koji ne treba nista, jer sve ima. I tada ce svako svoja dela videti i poplasice se, i nema kamo pobeci. Jer, znajuci ovo, apostol rece: "Posto ce Gospod suditi ljudima svojim, strasno je upasti u ruke Boga ziva." Toga radi i ja vam govorim da se otresete svega sto je zlo, i sve sto videste i custe od oca vaseg, to cinite, da, i molitvama njegovim izbegavsi vise recene strahote, s njima vecna dobra dobijamo u beskrajnje vekove. A Bog mira i ljubavi molitvama (svetoga) oca naseg sa svima vama i nama, Amin!

* * *

Rastko Nemanjic - Sveti Sava (izmedju 1171. i 1175-1235). Najmladji sin velikog zupana srpskog Stevana Nemanje, Rastko, koji je samo dve godine, kao mladic, upravljao Humskom Zemljom, da zatim iznenadno napusti svetovne stvari i ode u manastir, kao monah Sava, postao je, vremenom, jedan od najmocnijih stubova srpske srednjovekovne kulture. Dizao je manastire i stvarao od njih krupne kulturne i prosvetne centre; izborio je nezavisnost srpske crkve, kojoj je bio i prvi arhiepiskop i zakonodavac; pomagao je savetom i smisljenim diplomatskim akcijama svoga brata, prvovencanog srpskog kralja Stefana. Stigao je uz sve to da bude i pisac: Zivotopis sv. Simeuna, koji je napisao kao sastavni deo Studenickog tipika, tekst je velike knjizevne vrednosti. Pored tih dela, ostavio je za sobom i druga: Karejski tipik, Tipik manastira Hilandara, Pismo igumanu Spiridonu, Nomokanon. Govor koji je odrzao o godisnjem pomenu svetoga Simeuna (tako je, posle smrti, prozvan Stevan Nemanja), kada je, po pricanju, iz svecevog tela poteklo cudotvorno miro, uneo je "mnih" Teodosije u Zivot svetoga Save.