Izvodi iz zavrsne reci generala Mihailovica na komunistickom procesu

…"U vasoj vlasti su poverljivi izvestaji nemacke obavestajne sluzbe i komande za ovaj deo Balkana. Vama je dato na volju obim njihovog koriscenja. U njima se razumljivim recnikom istice u kakvim sam odnosima bio sa silama Osovine. Pozivam se na Gerharda Epskotera, nacistickog obavestajca i ratnog dopisnika u Jugoslaviji. Taj okoreli Hitlerov sluga je svojim gazdama stalno ponavljao, da sam bio i ostao zakleti neprijatelj Nemaca. Od njegovog obimnog izvestaja, upamtio sam ove dve recenice:
"Mi smo se nadali da ce Mihailovic, izdat od saveznika, na kraju uvideti da mu je saradnja sa nama jedini izlaz. Ali, on saradnju sa nama nije hteo".
Pouzdani Firerov general Alfred Jodl, obavestio je svoga vojnog ministra da sam u gerilskim borbama protiv nemacke vojske tokom 1942. i 1943. prosecno dnevno gubio od 15 do 30 boraca, ali da se nisam predavao. Nacisticki policijski pukovnik i sef Gestapoa za Srbiju, dr Fuks ostavio je napismeno, da me je uvek smatrao za prvorednog neprijatelja nemackog naroda i da je zbog toga ganjao moje pripadnike, bez imalo milosti.
Na celu nemacke privrede u Jugoslaviji nalazio se inzenjer Franc Nojhauzen. On je ovako izvestavao svoje pretpostavljene: "Mi partizane ili komuniste u Srbiji nismo ni osecali. Ako su nasa skladista bila stalno napadana, pljackana ili unistavana, to je bila krivica Mihailovicevih ljudi, a ne Titovih. Oni su ispred nas zatvarali sve puteve do sela i riznica, te tako onemogucavali svaki nemacki izvoz iz Srbije"…

… „Moju istinu proverice neko drugi, u neko drugo vreme. Borim se za svoju cast, a slobodu i zivot vec ste mi uzeli"…

...„Istinoljubivi "Glasnik" Srpske Pravoslavne crkve, sluzeci se podacima iz Memoranduma Svetog Sinoda, objavio je polovinom 1943. godine da je od pocetka rata od ustasa i muslimana stradalo oko 800 hiljada Srba, sto sa zrtvama komunizma cini preko milionsku cifru. Verujem da ce se nasa buduca pokolenja, na pravi nacin pozabaviti nevino stradalima; kako od nemacke, ustaske, muslimanske, belogardijske i balisticke, tako i od vase puske.Takve zahteve namece istina, kao najbolja zastitnica od nove nesrece"…

… „Od svih saveznickih vojski u svetu, nasa je bila jedina, koja se borila ne samo na jednom, cak na dva, vec na zalost na tri fronta: protiv okupatora silnog i svirepog i do zuba naoruzanog, protiv ustasa koji su po zlocinima premasili svoje nemacke gospodare, stavljajuci pod noz sve sto je srpsko, bez razlike, -zene, decu i starce, i protiv treceg, Titovog, najzalosnijeg i najtezeg fronta koji su sluge crvene internacionale otvorile protiv nacionalne Jugoslavije, slamajuci njene snage i pretvarajuci nacionalni, u gradjanski rat, do istrebljenja"…

... „Otkako sam vojnik, pa sve do kraja ovog rata, nikada nisam dozvolio da se ubije neprijateljski vojnik ili borac koji je ratujuci pao u nase ruke, a jos manje ranjenik ili civilno stanovnistvo. Zgrazavao sam se nad akcijama koji idu u zlocin. Na pocetku sukoba sa Titom prosledio sam naredbu mojim komandantima da zarobljene mladice iz njegovih redova, razoruzavaju i najkracim putem vracaju svojim roditeljima i stadu od koga su odvedeni"…

…"Partizani su se pojavili na nasem ratnom prostoru po ulasku Sovjeta u sukob sa Hitlerom. To je svima znano. Otpocele su borbe, a sa njima i nemacke represalije i tesko unutarnje pljackanje naroda. Medju mojim prvim uspesima bilo je hvatanje i razoruzavanje pljackasa. Bili su to uglavnom Titovi privrzenici koje su seljaci optuzivali za mnoge pljacke, a seljanke za ispade i druga losa cinjenja. Izbegavajuci bratoubilastvo, vracao sam im slobodu sa strogom opomenom da je nikada vise ne zloupotrebe radi licnog blagoutrobija"…

... „Gospodo sudije, onaj koji nadzivi ovo vreme, dostici ce istinu i o nama koji odlazimo i o vama koji stupate na nasa mesta. I ovom prilikom jako zalim sto se moja vojska u otadzbini ukljucujuci i sve cetnicke formacije, od svih ostavljena, nije razvijala onako kako treba i kako sam ja zamisljao. Kolike su stete, za nas narod sto nije teklo po mojoj zamisli i da li je stvarno ima, reci ce pokolenja"…

…„Smisao i cilj jugoslovenske vojske pod mojom komandom bio je odbrana otadzbine, zemlje nasih otaca. Ona se sastojala, i jos uvek se sastoji od sinova ponosnog naroda, a ne od robova i podanika, i od pocetka se suprotstavljala daleko nadmocnijem neprijatelju koji je postavio sebi cilj: gazenje svih tekovina sto ih je Evropa postigla za hiljadu godina. Zavetujuci se, da iz korena iscupamo sva zla koja su pogodila nas soj i da u toku rata izvrsimo revolucionarno reprogramiranje naroda, napali smo neprijatelja ne obaziruci se na uspavanu Evropu i nepripremljeni ostali svet. U stavu prema narodnim izrodima mozda se ponekada i preterivalo. No, davno je s pravom receno da ko spasava vuka ubija ovce, i da u takvom slucaju dobra dela postaju u rdjava. Ne racunajuci sporadicne slucajeve, rukovodio sam jedinom vojskom na svetu koja ni za jedan cas, kamoli dan, ne pognu ni glavu, niti ispusti zastavu ispred nemilosrdnog germanskog osvajaca. I ona bi svakako odbranila svoju otadzbinu koja je usla u rat kao slobodna Kraljevina, da su se pod njen barjak stavili svi cestiti Srbi, Hrvati i Slovenci. Svoje borce proglasio sam jugoslovenskom vojskom u Otadzbini, iako je izvestan deo mojih potcinjenih komandanata smatrao da moramo obnoviti ne jugoslovensku, vec srpsku armiju, koja se pod teskim prilikama okupljala po planinama. Ubedio sam ih u velicinu Jugoslavije kao drzavne zajednice i ideje, mocne zastitnice Srba van Srbije, bez obzira na neslucene ratne izdaje drugih. Moji komandanti su se nerado mirili sa tim stremljenjima. I ukoliko su ona bila pogresna, greh pripada samo meni".
„Nasa borba otpocela je onog dana kada protiv silne Germanije, na bojnom polju, nije bilo nikog izuzev nas i nedovoljno odlucne i spremne Britanije, sa ciljem: puna i potpuna sloboda ili beznadezni kraj. U nju smo usli takoreci golih ruku, sa tri do deset metaka na jednu pusku, ali celicna srca, jake volje i nadcovecanske snage i vere".
„Istorija i nasa tradicija satkali su posebni karakter srpskog naroda, cija je prava vrlina bezgranicna ljubav prema otadzbini, zastitnici slobode. Iz tog karaktera razvio se ravnogorski nacionalni pokret sa korenima u narodu i u njegovom duhu. Tom pokretu poslo je za rukom da spase cast nasem rodu, kao prvom organizovanom otporu u Evropi, protiv pomahnitalog Nemackog rajha i njegovih satelita. Taj nas pokret u dobronamernom spoljnom svetu uvrsten je casne i rodoljubive. Od naroda nazvan cetnicki, za vojnog javnog tuzioca je krivicno kaznjiva organizacija. Ko veruje da je istorija uciteljica zivota i pouka buducnosti, svakako zna da je veliki Karadjordje, nas drzavni praotac, u prvim danima svoga ustanka primenjivao cetnicki vid ratovanja, sve dok nije skupio snagu za organizovani frontalni napad na brojnijeg i jaceg Turcina. U knjizevnim delima premudrog Prote Mateje Nenadovica, slavi se „cetnik", pripadnik prepadne jurisne male borbene cetne formacije. Vojvodi Pecancu, obe nase dinastije odavale su velika priznanja, zbog kolosalne uloge njegovih cetnika u Balkanskom i I svetskom ratu. Neki vasi sadasnji komandanti bili su clanovi mojih cetnickih formacija, u sastavu jugoslovenske kraljevske vojske. Ako je naziv „cetnik" dosao iz samog naroda, a ne od mene, zasto sam tome ja kriv. Duboko patim sto se pred ovim sudom na taj nacin kalja nas prastari nacionalni ponos. Nisam jos cuo za zemlju u kojoj se slicno postupa sa istorijskom tradicijom i nacionalnim blagom! Zasto radite protiv sopstvene buducnosti?!"…

…„Na raskrscu izmedju komunisticke, prosovjetske revolucije i zapadne demokratije, s kojom je bio i ostao moj narod, ja sam se privoleo ovoj drugoj. Ako je prva dobra za druge, ova je bolja za nas, jer je nasa bila i ostala. Jako zalim sto cemo do nje stici uz mnogo zrtava. Ispunjen tom zeljom ostvario sam vezu sa britanskim kapetanom Bilom Hadsonom, specijalistom za srpsko pitanje i nase podrucje, pre nego sto su me vlada i kralj postavili za vojnog ministra i generalstabnog nacelnika. Prvi savet ovog Britanca, neispitane naravi, kao sto je ovde vec istaknuto, snage zapovesti, bio je da ne dozvolimo pretvaranje nacionalne borbe u borbu za ucvrscenje sovjetske Rusije i komunistickog rezima u Jugoslaviji. Jos na prijemnom doceku, taj gospodin, preneo mi je uputstvo njegove vlade nasoj vladi u Londonu, da se ceo pokret otpora u Jugoslaviji stavi pod moju komandu. Verovao sam svakoj njegovoj reci, jer je predstavljao mocnu i neunistivu Veliku Britaniju. Tom prilikom nisam se setio prastare pouke da su u politici izmedju reci i dela citavi okeani. Na zalost, pomoc saveznika, predvodjenih Englezima, dok su bili na mojoj strani, jedva je dostizala naoruzanje obicnog bataljona, od 800 do hiljadu vojnika”...

…”Tezeci unistenju tesko slomljivog srpskog nacionalnog duha, britansko-americka avijacija snazno je podrzala Titovu ofanzivu na Srbiju, masovnim bombardovanjem Beograda, Nisa, Leskovca, Smedereva..., smrtonosnim "tepih bombama" na sam pravoslavni Uskrs, 16. aprila 1944. godine. Pod izgovorom, progona okupatora, nas bivsi saveznik srucio je na Srpsku prestonicu, razorne bombe jace snage i od one kojom je Hitler 6. aprila 1941. godine, slamao Kraljevinu Jugoslaviju. Za nas kobni Vinston, operaciju "spasavanja" Srbije, poverio je avanturistickom lordu Tederu. Dok je Srbija gorela, francuski ministar propagande, Andre Šarl, iskreni prijatelj Srba preko Radio Francuske opominjao je Englesku:
“Ima jedan po broju mali, ali veliki po duhu i vitestvu narod Evrope, a koji se zove srpski, i koji je uvek bio predmet simpatija nas Francuza. Taj narod kome ste se i vi Englezi pravili prijateljima, danas je vasom zaslugom upropascen i unisten, i na putu je, da potpuno nestane, opet vasim htenjem. Pre nesto vise od tri godine, vi ste te iste Srbe naterali da udju u rat koji njima nije trebao. Francuska saucestvuje u bolu, koga danas viteski i junacki narod Srbije, s teretom podnosi”…

…„Krajem 1925. preveden sam iz pesadije u generalstabnu struku, a naredne 1926. postao sam zamenik nacelnika Štaba komande kraljeve vojske. Na novoj duznosti dobio sam priliku da se sretnem i upoznam sa oficirima vojske Kraljevine Jugoslavije, iz Hrvatske i Slovenacke. U prvi plan, isticem Marka Mesica, Sulejmana Filipovica, Dragutina Šporera, Markulja Babica i jednog Puca, kome sam ime zaboravio. Svi oni, zakleti predratni vojni i civilni Jugosloveni, potrcali su Pavelicu pre njegovog poziva, zauzimajuci odmah vazna komandna mesta, u vojsci koju je on stvarao. Kao skolovani vojni kadar, pukovnici Babic i Mesic komandovali su fasisticko-hrvatskom vojskom na Staljingradu, u brojcanom sastavu od dobrih 5.000 vojnika, Pukovnika Filipovica je moja komanda zbog njegovih velikih pogromaskih zala, stavila pod slovo „Z", sto pojmovno znaci „zaklati", „zastrasiti", „izdaja", „predskazanje". Nismo stigli do njegove glave, jer je ubrzo po zavrsetku rata postao zasticeni Titov pukovnik, sa tendencijom brzog vojnog napredovanja. Priznavsi im Paveliceve pukovnicke cinove, marsal ih je sve odreda, razaslao u smrtonosni pohod na jos nepomorenu srpsku omladinu i umne Srbe, koji nisu bili po meri vase nove drzavne tvorevine. Pukovnik Mesic hvalio se svojoj hrvatskoj braci, plodonosnim pomoravskim lovistem. Eto, tako je zapecacena sudbina moje lepe i sanjane Kraljevine Jugoslavije. Hrvatski Rebel, koji do ovog rata nije ni znao gde su glavni srpski gradovi, postao je njen neprikosnoveni gospodar, a ja, i sve dosadasnje i buduce zrtve jugoslovenskog nacionalnog otadzbinskog pokreta, nepozeljni izdanci, bez prava na krsnu slavu i hriscansku nadu. Koga neiskreni saveznik uzdize, toga i rusi. Zapamtite, ovo sto ste culi. Valja ce vam"…

…„Sudbina je prema meni bila bez milosti, posto me je okrutno ubacila u svoje vihore. Mnogo sam hteo, mnogo sam preduzeo, mnogo verovao. Zato su svetske bure i oluje odnele i mene i moje delo. Krst koji sam svesno poneo nisam do kraja ispustao. Spusticu ga tamo gde treba da nam bude novi pocetak. Vreme i prilike bile su protiv mene. Neka sud uzme u savesnu ocenu sve sto sam naveo, istine, potomstva i istorije radi. Ja znam da pobednici u jednom ratu, bio on nacionalni ili gradjanski, nemaju mnogo milosti prema pobedjenima. Znam i to da je moja savest mirna jer nema ljudske jedinke, a kamoli sefa jedne gerile, koja bi na mom mestu bolje cuvala i ocuvala svoju savest i svoju dusu i svoju duznost."…

ISTORIJSKI FAKTI

Iz Hitlerovog pisma Musoliniju

"Pored sadasnjih operacija protiv komunista, ja vidim Duce, specijalnu opasnost u planovima na duze staze, kojima idu pristalice Mihailovica, da bi unistili i razoruzali Vase vlastite snage u Hercegovini i Crnoj Gori. Sasvim svestan opasnosti od Mihailovicevog pokreta, ja sam naredio svojim snagama unistenje svih njegovih odreda na celokupnom okupacionom podrucju. Smatrao bi pozeljnim da i Vasa druga armija na neki nacin, uzme Mihailovica i njegove oficire kao zaklete neprijatelje Osovine. Radi toga, drugi Duce, ja trazim da sefovima Vasih odreda, izdate instrukcije u tom pravcu. Svakako, likvidacija Mihailovica, nece biti lak posao, imajuci u vidu snage sa kojima raspolaze. Oblasti okupirane od strane njegovih bandi treba brizljivo staviti u obruc, i otpor oslabiti putem gladi, i nestasice u oruzju i municiji. Ostaci glavine srpskih snaga bice definitivno unisteni u koncentricnom napadu. Srbi su drzavotvorni narod s velikom misijom na Balkanu. A narod koji takve misije nosi, u svetu, mora na sebi osetiti nemacku silu a nikada pomoc, gde god bi se sreli".

Obracanje Kralja Petra I na njegovom krunisanju

Znacajan je i za Mene i za zemlju ovaj trenutak u kome se prvi put kao Kralj obracam srpskom narodu.
Narodno Predstavnistvo saglasno saosecanjem i zeljom celog naroda, izabralo Me je jednodusno za Kralja Srbije.
Primajuci se toga izbora, Ja sam danas, po odredbama Ustava, pred Narodnim Predstavnistvom polozio zakletvu kao zakoniti Kralj Srbije.
I sada objavljujem Mome dragom narodu da od danas stupam u Moja kraljevska prava i duznosti.
Promislom Bozijim i voljom srpskog naroda, kojim je pre jednog stoleca izabran Moj ded Karadjordje da srpski narod povede u svetu borbu oslobodjenja, i Ja sam dosao na presto Kraljevine Srbije u kojoj je sesnaest godina vladao Moj otac Knjaz Aleksandar kao narodni izabranik.
Naviknut da vazda govorim i radim iskreno i otvoreno, resen da sve Moje staranje i brigu poklonim sreci i blagostanju naroda, Ja smatram za Moju prvu duznost da u ovoj svecanoj i vaznoj prilici s dubokim uverenjem izjavim da vladalac treba da bude nosilac slobode i napretka svoga naroda.
Ja hocu da budem istiniti ustavni Kralj Srbije. Ustav i sve ustavne garantije za slobodu i prava narodna, te osnove pravilnog i sretnog razvitka i napretka narodnog i drzavnog zivota, za Mene su svetinje, koje cu vazda najbrizljivije postovati i cuvati.
A trazim od sviju i svakoga da to isto cine.
Zadahnut tim idejama, predajem proslost zaboravu, ostavljajuci istoriji da svakoga po delima ceni.
Veran predanjima srpskoga naroda i mojih predaka, Ja cu se u spoljasnjim odnosima rukovoditi tradicionalnim teznjama srpskog naroda, a u isto doba odrzavacu prijateljske odnose, koje zahteva potreba evropske zajednice, narocito medju susednim narodima.
Moju dicnu vojsku, kojoj odajem Svoje kraljevsko priznanje za njene dosadasnje zasluge i pozrtvovanje Otadzbini, staracu se da uzdignem na stupanj dostojne uzdanice Srpstva.
Sa ovakvim mislima i osecajima, Ja potpuno poimam tezinu i velicinu Moje vladalacke duznosti, ali uveren u iskrenu potporu naroda, Ja se nadam da cu, pomocu Bozijom i narodnom, uspeti da Srbiju povedem putem blagostanja, napretka i srece.
Ziveo srpski narod!
12. juna 1903.
u Beogradu
PETAR I

Ko danas sacinjava Kraljevski Dom Srbije?

Kraljevski Dom ima svoju Stariju liniju, koja proizilazi direktno od Karadjordja, preko njegovog sina Kneza Aleksandra, unuka Kralja Petra I, praunuka Kralja Aleksandra I, cukununuka Kralja Petra II i cukun-cukununuka - sadasnjeg Staresine Kraljevskog Doma – Aleksandra II.
Ova Starija linija takodje ukljucuje sve direktne potomke bilo kog Kralja iz Doma Karadjordjevica, sto se u ovom trenutku odnosi na direktne potomke Kralja Aleksandra I i Kralja Petra II.
Starija linija Kraljevskog Doma danas se grana na tri strane.
Granu blaženopocivseg Kralja Petra II, koja je vladajuca, predstavlja danas Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II, njegovi sinovi Kraljevici Petar, Filip i Aleksandar i njegova supruga Katarina.
Granu blaženopocivseg Kraljevica Tomislava predstavljaju njegovi sinovi Princ Nikola sa svojom suprugom Princezom Ljiljanom i kcerkom Princezom Marijom, Princevi Djordje i Mihajlo, kcerka Princeza Katarina (g-dja Dezmonda de Silve) i Princeza-Udova Linda.
Granu blaženopocivseg Kraljevica Andreja predstavljaju njegovi sinovi Princ Vladimir sa svojom suprugom Princezom Brigitom, Princ Dimitrije i kcerke Princeze Tatjana i Lavinija, kao i njegova Princeza -Udova Eva Marija.
Staresina grane blaženopocivseg Kraljevica Tomislava je Nj.K.V. Princ Nikola, a staresina grane blaženopocivseg Kraljevica Andreja Nj.K.V. Princ Vladimir.
Mladja linija Doma Karadjordjevica potice od Karadjordja, a nastavlja se preko Kneza Aleksandra, njegovog sina Kneza Arsena i unuka Kneza Pavla, do praunuka Kneza Aleksandra. Tu liniju danas predstavlja Nj.K.V. Knez Aleksandar sa svojom suprugom Barbarom, njegovi sinovi Princevi Dimitrije, Mihailo, Sergije, Dusan, njegova kcerka Jelena kao i njegova sestra Kneginja Jelisaveta.

ZA DEMOKRATIJU, STABILNOST, JEDINSTVO I KONTINUITET KROZ USTAVNU PARLAMENTARNU KRALJEVINU SRBIJU

Postoji vreme u zivotu naroda kada se hrabro i odgovorno mora suociti sa nasledjem proslosti i odbaciti breme predrasuda koje stoje na putu ostvarenja stabilnog i prosperitetnog drustva.
Republikansko drzavno uredjenje u mnogim drzavama funkcionise uzorno i podstice opsti razvoj politickog sistema i sloboda. U Srbiji, zaostavstina promasenog totalitarnog republikanskog uredjenja predstavlja tegobno nasledje vremena i ideologije koja se urusila pod tezinom sopstvenih iluzija i zloupotreba.
Zato je obnova Ustavne Parlamentarne Kraljevine Srbije veoma pozitivan cin koji tesko moze ignorisati bilo ko kome je stalo do demokratije, stabilnosti i buducnosti. Takva Srbija nece biti utemeljena na ideoloskoj zaslepljenosti, nacionalnoj i verskoj netrpeljivosti, na predrasudama poteklim iz pogresnih definicija i na nasledju netolerancije.
Kraljevina Srbija treba da bude moderna evropska Ustavna Parlamentarna Monarhija, kakve su danas sve drzave sa tom formom drzavnog uredjenja, u kojoj je Kralj simbol politicke stabilnosti, narodnog jedinstva i drzavnog kontinuiteta. U takvoj kraljevini Srbiji Vlada se formira na osnovu odluke parlamentarne vecine izabrane na slobodnim i demokratskim oiborima. Vlada upravlja zemljom u skladu sa poverenim mandatom i u okvirima ustavnih ovlascenja.
U licnosti Kralja drzava i narod postuju sopstvenu tradiciju i istoriju, u kojoj nalaze snagu i nadahnuce za buducnost. U Ustavu Kralj postuje sopstvene duznosti i ovlascenja i nalazi osnov za vladavinu utemeljenu na pravu, pravdi, slobodi, postovanju ljudskih prava i jednakosti. U Kralju i Ustavu narod ima zastitu svojih neotudjivih prava i trajnih interesa.
Kralj se ne bira, vec se postaje neposrednim i bezuslovnim nasledjem Kraljevske vlasti u Kraljevskom Domu Karadjordjevom, u liniji Kralja Petra Prvog, po nacelu prvorodstva, od oca na sina, iz generacije u generaciju. Kralj Srbije kraljuje po milosti Bozjoj i po volji narodnoj i ne podleze nicijem uticaju. Volju naroda jamci Ustav Kraljevine Srbije koji utvrdjuje osnovna prava i duznosti svih i svakoga u Srbiji. Vlada u Ustavnoj parlamentarnoj monarhiji upravlja po ovlascenju vecine gradjana sa pravom glasa, i voljom te vecine. Kralj brine za dobrobit svih gradjana, bez obzira na njihovu etnicku, versku ili politicku pripadnost. Kralj je iznad politike i deluje izvan svih stranaka. Pravo Kralja je da bude obavestavan od strane izabrane Vlade, da Vladu savetuje i da je upozorava ako i kada je to neophodno…
U Beogradu, 1. decembra 2003.
KRUNSKI SAVET
KRUNSKO VEĆE
KRUNSKI KABINET
PRAVNI SAVET