BESEDA U SLAVU SVETOGA SIMEONA

Rastko Nemanjic (Sveti Sava)

BESEDA U SLAVU SVETOGA SIMEONA

Gledajte pred vama sta biva, od Gospoda bi ovo, i divno je u ocima nasim. Dakle, i mi cemo prorocki reci: "Ovo je dan, koji ucini Gospod, poradujmo se i poveselimo na nj." Jer evo otac nas koji je bio s nama pre malo vremena, i koji je Gospodu duhom otisao, nama je opet duhovno danas dosao, i od nas ne odstupa molitvama. Jer ga vidimo, kao sto nas je veselio predje u zivotu u onom sto je telesno, kako nas sada jos izvrsnije tesi u onom sto je duhovno. Juce on, sabirajuci trpezu stranih i ubogih, iznosase i primajuci tesase, a danas je sam u Avramovim selima priman, i zato sto mu je ugodno tvorio raduje se s njim. Juce nam on smernoscu glavu preklanjase, a danas mi klanjajuci se sveti grob njegov celivamo. Juce/46 nam casu ljubavlju crpljase, danas mirom svetih svojih mociju pomazujuci osvecuje i cudesima zadivljava. Koliko je blag Bo Izrailjev pravima srcem, koji podize smerne na visinu i daje milost onima koji ga se boje sada i u dane veka vekovima! Dakle, zar da se ne zadivimo ovome, pa da apostolski ne recemo: "Nezaboravan je Bog da zaboravi trud i nagradu dela ljudi svojih, koji ucinise u ime njegovo, posluzivsi svetima i svima ubogim." Jer evo molitve i milosti i sva ostala dobra dela oca nasega uzidjose u secanje pred Boga, i za dobra dobra je od njega primio, kao sto vidite danas, kako ga pred svima vama Bog proslavi i zadivi cudesima divnim ne samo da toci miro iz groba od svetih mociju, ili da neduzne isceljava i duhove odgoni, nego ucini da i na steni ispisana slika svetoga i casnoga lika njegova provre mirom iz tvrdoga kamena i suhog vara, na slavu njegovu.

I, kao sto je predje u Svetoj Gori, u tudjim stranama, tako je i sad ucinio medju vama cedima, u zemlji ljudi svojih, kome ce kod ove male slave dati da udje u vecu, kad bude u ponovnom ozivljenju, uveravajuci nas tim Bogom, da i mi, videvsi od Boga pocasti oca nasega, budemo podrzavaoci dobrim delima njegovim, kojima ugodi Bogu, i Bog ga proslavi. Stavise Bog, hoteci nas prisvojiti svojoj ljubavi, preko svetih svojih cini cudotvorstva medju nama, da razumemo kako Bog zna svaku ljubav prema njemu, i ako ko sta dobro uradi njega radi, od njegovih ociju koje sve vide nece se sakriti, i dobrima je dobar darodavalac. Sveti, sa zemlje uzeti, ne trebaju zemaljske prolazne slave, niti traze pocasti od ljudi, ne buduci s ljudima. Jer slavu i pocast, koje oko ne vidi niti uho cu, od Boga koji ih je proslavio, kao oni koji su ga zavoleli, primaju na nebu, i zemaljsko ne zele, kako prorok od njih Bogu govoriti: "Prema onom sto mi je na nebu od tebe, sta ja hocu na zemlji?" Sva ova cudesa cine sveti radi nasega spasenja, da, videvsi ih, Boga proslavimo govoreci: "Divan je Bog u svetinji svojoj i sveti njegovi, u kojima Bog udivi svu volju svoju, slavimo ih, da im dostojno i po mogucstvu podrzavamo u svem, dobrim delima k Bogu."

Zato i ja, uzbudjen, sve vas po krvi mi u Gospodu srodnike molim, podrzavajte delima oca nasega, koja videste, imajte veru pravu, pravdu i sud, smernost i krotost, ljubav prema bliznjim, darezljivost prema ubogim, milost prema jednokalnim/47 nam stvorenjima i jednorodnim krstenjima, koja su vam pod vlascu, velim, znajuci da je i vas i njihov Gospod na nebesima, i da nema razlikovanja lica u Boga. Pred nj ce stati car s vojnikom, gospodar s robom, sin sa ocem i otac sa sinom, kad se predstave prestolu. I Bog na sudu sedi, reka ognjena tece, sumno trazeci da primi gresnike, i knjige nasih dela, gde se prstom bozjim upisasmo, otvaraju se, jer u knjigama tvojim, rece, sve ce se napisati. I tada ce kao gorki klevetnici stati pred nama gresi nasi, izoblicavajuci nas, i strasno ce se na toj strasnoj pri/48 svako ispitivati, gde nije lako ukriviti lazju istinu, ili podmititi sudiju koji ne treba nista, jer sve ima. I tada ce svako svoja dela videti i poplasice se, i nema kamo pobeci. Jer, znajuci ovo, apostol rece: "Posto ce Gospod suditi ljudima svojim, strasno je upasti u ruke Boga ziva." Toga radi i ja vam govorim da se otresete svega sto je zlo, i sve sto videste i custe od oca vaseg, to cinite, da, i molitvama njegovim izbegavsi vise recene strahote, s njima vecna dobra dobijamo u beskrajnje vekove. A Bog mira i ljubavi molitvama (svetoga) oca naseg sa svima vama i nama, Amin!

* * *

Rastko Nemanjic - Sveti Sava (izmedju 1171. i 1175-1235). Najmladji sin velikog zupana srpskog Stevana Nemanje, Rastko, koji je samo dve godine, kao mladic, upravljao Humskom Zemljom, da zatim iznenadno napusti svetovne stvari i ode u manastir, kao monah Sava, postao je, vremenom, jedan od najmocnijih stubova srpske srednjovekovne kulture. Dizao je manastire i stvarao od njih krupne kulturne i prosvetne centre; izborio je nezavisnost srpske crkve, kojoj je bio i prvi arhiepiskop i zakonodavac; pomagao je savetom i smisljenim diplomatskim akcijama svoga brata, prvovencanog srpskog kralja Stefana. Stigao je uz sve to da bude i pisac: Zivotopis sv. Simeuna, koji je napisao kao sastavni deo Studenickog tipika, tekst je velike knjizevne vrednosti. Pored tih dela, ostavio je za sobom i druga: Karejski tipik, Tipik manastira Hilandara, Pismo igumanu Spiridonu, Nomokanon. Govor koji je odrzao o godisnjem pomenu svetoga Simeuna (tako je, posle smrti, prozvan Stevan Nemanja), kada je, po pricanju, iz svecevog tela poteklo cudotvorno miro, uneo je "mnih" Teodosije u Zivot svetoga Save.

GOVOR NA SABORU U RASU

Stevan Nemanja

GOVOR NA SABORU U RASU

Ceda moja draga i odgajena mnome, evo znano je svima vama kako Bog svojim promislom postavi mene da vladam nad vama, i kako u pocetku nadjoh upropascenu zemlju, i pomocu bozjom i presvete vladicice nase Bogorodice koliko sam moci imao, ne lenih se, niti mira sebi dadoh dokle sve ne popravih. I bozjom pomocu pridodah vam i u duzinu i u sirinu, sto je svima znano. Sve vas, kao i svoju decu, odnegovah, evo dosad, i naucih vas kako da se drzite pravoverne vere. Mnogi inoplemenici ustase na me i napadose me kao pcele sace, ali imenom Gospodnjim protivljah im se i odoleh im. Tako i vi, ceda moja draga, ne zaboravljajte ucenja svojega i pravovernoga zakona, mnome ustanovljenog. Jer, ovoga drzeci se, imacete boga za pomocnika sebi i presvetu Gospodju Bogorodicu, i moju, ako i gresnu, molitvu. A sada otpustite mene, gospodara svoga, s mirom, da vide oci moje spasenje, koje je spremio pred licem svega sveta na otkrice narodima i u slavu vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je sve to sto je covecje taste, kako nece preostati posle smrti, nece preostati bogatstvo, niti ce sici slava, jer kad dodje smrt, sve ovo unisti. Zbog toga se uzalud cenimo. Kratak je put kojim hodimo, dim je zivot nas, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, pa brzo propada. Zato je, uistinu sve tastina. Jer je ovaj zivot senka i san, i nizasta se ne ceni svaki zemaljski, kao sto rekose knjige. Kada sav svet stecemo, onda se u grob selimo, gde su zajedno carevi i ubogi. Zato, ceda moja draga, pustite me odmah da idem videti utehe Izrailjeve.

* * *

Stevan Nemanja (1114 - 1200), osnivac "svetorodne dinastije Nemanjica" koja je vladala Srbijom preko dve stotine godina. U tom periodu Srbija je presla put od male rascepkane knezevine do carevine i najmocnije zemlje na Balkanu. Stevan Nemanja je vladao od 1166 do 1196. kada se na drzavnom saboru u Rasu (1196) odrekao prestola u korist sina Stefana. Odrekavsi se prestola odlazi u manastir Studenicu kao monah Simeon, a zatim u Svetu Goru, gde sa sinom Savom zida zaduzbinu Hilandar, u kome je umro. Posle upokojenja, 1200 godine iz njegovog tela tece sv. Miro, po cemu je kasnije nazvan Sv. Simeon Mirotocivi. Valja naglasiti da se u toku njegova zivota dogodilo jos jedno cudo, koje bitise i dan danas. Naime, Sv. Simeon je u manastiru Hilandaru posadio vinovu lozu, koja skoro punih osam vekova daje obilne plodove, tako da se danas smatra najstarijom biljkom na svetu. Ova sveta biljka je pomogla da preko dvanaest i po hiljada bezdetnih parova dobiju decu.

NEMACKI PASTOR O SRBIMA

Fridrih Grisendorf

NEMACKI PASTOR O SRBIMA

Propoved koju je odrzao nemacki protestantski svestenik Fridrih Grisendorf godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika.

"... Nasa otadzbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Mozda su imali bolji materijal, vise vojske, bolje vojskovodje. No to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Medjutim, ima ovde medju nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepsu, drugu pobedu. Pobedu duse, pobedu srca, pobedu mira i hriscanske ljubavi. Taj narod su Srbi.

Mi smo ih ranije samo povrsno poznavali. Ali smo takodje dobro znali sta smo mi cinili u njihovoj otadzbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog naseg ubijenog vojnika, koji je inace predstavljao vlast okupatora-nasilnika. Pa ne samo da smo to cinili, vec smo sa blagonaklonoscu posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Italijani, i Madjari i Siptari i Bugari i... Znali smo da se ovde medju nama nalazi 5.000 Srba oficira koji su nekada predstavljali elitu drustva u svojoj zemlji, a sada lice na zive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba zivi verovanje da "ko se ne osveti - taj se ne posveti", i mi smo se zaista plasili osvete tih srpskih mucenika.

Bojali smo se da ce oni posle kapitulacije nase zemlje ciniti s nama ono sto smo mi njima cinili. Zivo smo zamisljali tu dramu i vec smo u masti gledali nasu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamisljali smo ubijanje nasih ljudi, silovanje nasih zena, rusenje i razaranje nasih domova. Medjutim, kako je bilo?

Kad su pokidane logorske zice i kada se 5.000 zivih srpskih kostura rasulo slobodno po nasoj zemlji, oni su milovali nasu decu poklanjajuci im bonbone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadzbinu u crnoj zvali. Tek sada razumemo zasto je nas veliki pesnik Gete ucio srpski jezik. Sada tek shvatamo zasto Bizmarkova poslednja rec na samrtnoj postelji bese - Srbija!

Ta pobjeda je veca i uzvisenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu cini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junackim srpskim pesmama koje je nas Gete tako mnogo voleo...

Ova pobeda ce vekovima ziveti u dusama Nemaca, a toj pobedi i Srbima koji su je izvojevali, zeleo sam da posvetim ovu moju poslednju svestenicku propoved".